Duvanski dim, tihi ubica nepušača

Članak poslednji put ažuriran April 12, 2020
Pasivno pušenje

Iako legalno prihvaćen u gotovo svim državama sveta duvan spada u jedan od najvećih otrova koje čovek svesno unosi u svoj organizam pritom ugrožavajući kako svoje zdravlje tako i zdravlje ljudi oko sebe.

Veliki problem pušenja je i to što mladi sve ranije i ranije počinju sa konzumiranjem duvana, ne shvatajući njegove loše strane kao što je njegova štetnost po njihov organizam.

Pasivno pušenje

Takozvano “pasivno pušenje” povećava rizik od umiranja od srčanih bolesti, dok je rizik od obolevanja od raka bronha i pluća do 35 odsto veći. Još je opasnije ako cigareta tinja na pepeljari. Tada se stvara veća koncentracija vrlo komplinkovanih štetnih materija u vazduhu.

Foto; Uticaj pasivnog pušenja na decu

Deca i trudnice najugrozeniji

Pušenje u blizini dece povezano je s brojnim zdravstvenim rizicima za njihovo zdravlje. Astma, bronhitis, pneumonija i upala uva, samo su neke od ozbiljnih posledica upornog pušenja u prisustvu najmlađih. Da ne pominjemo iznenadnu smrt odojčeta kao najtragičniji efekat bezobzirnog uživanja u duvanskom dimu u prostoriji gde borave deca.

Ako mama doji bebu u blizini pušača, već posle tri minuta mleko dobija miris duvana. Za 15 minuta zadah u mleku doseže maksimum. Da bi se miris povukao potrebno je tri sata, ali u mleku se zadržavaju kancerogeni otrovi iz cigareta.

Oko 12% budućih majki nastavlja pušiti i za vreme trudnoće. Prema podacima temeljenim na više istraživanja sprovednih širom sveta, pušenje tokom trudnoće je odgovorno za embrio- i fetotoksična dejstva, pri čemu ne izaziva nastanak urođenih anomalija.

Pušenje u trudnoći

Materije iz dima mogu da prođu kroz posteljicu i uđu u krvotok fetusa koji se razvija. Nikotin ubrzava rad srca bebe i može da uspori razvoj pluća i disajnih puteva, ugljen-monoksid smanjuje snabdevanje kiseonikom što smanjuje težinu bebe na porođaju.

Oko 3,800 razgradnih produkata iz cigareta prelazi prilikom pušenja nefiltrirano u krvotok deteta. Između ostalih tu se nalaze kadmijum i drugi teški metali, radioaktivne materije, kao i materije koje izazivaju rak, a koje se nakon porođaja mogu dokazati u urinu deteta.

Prema izveštaju SZO – Međunarodne agencije za istraživanje raka (IARC) koje se citira i u “Zelenom dokumentu” Europske komisije iz januara 2007. godine, duhanski dim iz okoline ili pasivno pušenje klasifikovanoje kao karcinogen za ljude. Prema istom izveštaju nepušači koji žive sa pušačima imaju 20-30% veći rizik za razvoj karcinoma pluća, dok se povećani rizik za ovu lokalizaciju raka uslijed izloženost duhanskom dimu na radnom mestu procenjuje na 12-19%.

Žene koje ne puše ali žive ili rade s osobama koje puše, izložene su 27% većem riziku od raka dojke i imaju dvaput više izgleda za razvijanje raka grlića materice.

Rizik za koronarnu bolest takođe je veći 25-30% u nepušača koji žive s pušačima, a prema novijim istraživanjima mogao bi biti i veći.

Opasnost i za osobe sa povišenim holesterolom i visokim krvnim pritiskom

Nikotin sužava krvne sudove, smanjuje protok krvi kroz posteljicu, te izaziva porast krvnog pritiska i u nerođenog deteta. Toksični ugljen monoksid koji nastaje prilikom pušenja vezuje se za krvni pigment u crvenim krvnim zrncima i potiskuje iz njih kiseonik. Nerođeno dete već u ovim uslovima pati od hroničnog manjka kiseonika i bori se još u materici za vazduh.

35%- 40% duvanskog dima unose nepušači, a kao posledica toga javljaju se oštećenja plućnog kapaciteta (posao i/ili dom). Godišnje se javi oko 3000 smrti od karcinoma pluća i 37.000 od srca – zbog pasivnog pušenja.

Šta sadrži duvanski dim?

Žar cigarete
Duvanski dim sadrzi Sastojak se nalazi i u
Aceton Organskim rastvaracima
Acetilen Plamenu pri zavarivanju
Arsen Pesticidima
Benzen Napalmu
Butan Upaljaču goriva
Kadminijum Akumulatoru u kolima
Ugljenmonoksid Izduvnim gasovima automobila
DDT Insekticidu
Formaldehid Tečnost za balzamovanje
Vodonik cijanid Gasu kojim se vrši smrtna kazna
Olovo Starim bojama, olovnom benzinu
Metanol Raketnom gorivu
Nikotin Otrovu za bubašvabe
Fenol Sredstvima za dezinfekciju toaleta
Polonijumm 210 Nuklearnom oružju
Propilen glikol Antifrizu
Toluen Industrijskim rastvaračima
Vinilhlorid Plastičnim masama