Zagađen vazduh može biti okidač za razvoj mentalnih bolesti, pokazuje najnovija studija

Mentalni poremećaj kao posledica zagadjenog vazduha
Foto: Shutterstock

Poznato je da zagađenje vazduha “guši” pluća i skraćuje životni vek ljudi ali se takođe, od skoro, povezuje sa većim rizikom od mentalnih bolesti navodi se u studiji objavljenoj 20. avgusta 2019. godine baziranoj na osnovu podataka iz zdravstvenog osiguranja miliona pacijente u Americi i Danskoj.

U studiji je objavljeno da ljudi koji su bili izloženi lošem kvalitetu vazduha u ove dve zemlje su imali veću verovatnoću da obole od bipolarni poremećaj i depresija.

Postoji dosta poznatih "okidača", ali je zagađenje vazduha nešto novo, rekao je vođa studije Andrey Rzhetski sa Univerziteta u Čikagu.

Istraživanja na psima i glodarima pokazala su da zagadjenje vazduha može dospeti do mozga i izazvati inflamaciju što rezultira simptomima koji podsećaju na depresiju. Sasvim je moguće da se ista stvar dogodi i kod ljudi.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da zagađenje vazduha ubije 7 miliona ljudi u svetu svake godine - više nego ratovi, ubistva, tuberkuloza, HIV, AIDs i malarije zajedno.

To bi moglo skratiti očekivani životni vek dece rođene danas u proseku za 20 meseci, pokazalo je istraživanje američkog neprofitnog institta za zdravstvo, početkom ove godine.

Šta je zapravo otkriveno u naučnoj studiji?

Naučnici su uporedili zdravstvene podatke 151 miliona stanovnika Amerike izloženim lokalnom zagadjenju vazduha i 1.4 miliona pacijenata iz Danske za studiju objavljenu u PLOS Biology časoposu.

Kartogramska mapa iz magazina PLOS Biology - Uticaj zagadjenjog vazduha na razvoj mentalnih bolesti
Foto: PLOS Biology

Za pacijente iz Danske uporedili su mentalno zdravlje sa izlaganjem zagadjenju vazduha u periodu od 10 godina, dok su u Americi posmatrali nivo zagadjenja u realnom vremenu.

U regijama s najlošijim kvalitetom vazduha šest odsto više ljudi patilo je od teške depresije nego u područjima sa dobrim kvalitetom vazduha. U slučaju bipolarnog poremećaja, stopa učestalosti bila je 27 odsto viša.

U drugom delu studije naučnici su analizirali lečenje više od 1,4 miliona ljudi rođenih u Danskoj između 1979. i 2002. i podatke o okolini. Tu je stopa teške depresije u područjima s velikim zagađenjem vazduha bila 50 odsto viša nego u područjima s čistim vazduhom.

Naučnici su takođe otkrili veće stope drugih mentalnih bolesti u Danskoj: 162 odsto za poremećaj ličnostii 148 odsto za šizofreniju. Za bipolarni poremećaj porast od 24 odsto bio je sličan američkim podacima.

Foto:Shutterstock

Izloženost dece zagađenom vazduhu bila je povezana sa višestrukim porastom šizofrenije kod Danskim pacijenata, rekli su istraživači, kao i sa većim stepenom poremećaja ličnosti, depresije i bipolarnosti.

Podaci iz SAD takođe su pokazali da loš kvalitet vazduha ima veze sa većim nivoom oboljevanja od bipolarnog poremećaja i depresije, ali nisu otkrili da je povezano sa nekoliko drugih stanja uključujući i šizofreniju, epilepsiju i parkinsonovu bolest.